Опет то, али друкчије (из Црне горе) 0001    Фала Богу лијепе љепоте, 0002    А љепоте, удовице Јане! 0003    Но је Јани залуду љепота, 0004    Е ју љуби Влашићу Радуле; 0005    Докле јој је приспио Никола, 0006    Он се одби од Јанина лица, 0007    А Радулу Јана говорила: 0008    „О Радуле, гори од ђевојке! 0009    „Што се одби од мојега лица?” 0010    Но Радул је Јани говорио: 0011    „Ја не смијем од Николе твога, 0012    „Њему нема но десет годинах, 0013    „А пос’јече дванаес Тураках, 0014    „Па ћ’ и моју изгубити главу.” 0015    А Јана га добро сјетовала: 0016    „Ја се хоћу учињети бона, 0017    „Но ти хајде за гором на воду, 0018    „Е ћу послат’ дијете Николу, 0019    „Да донесе воде иза горе, 0020    „Ти га чекај, изгуби му главу, 0021    „Па ти ходи да ми лице љубиш!” 0022    Леже Јана бона без болести, 0023    Но је виђе дијете Никола, 0024    Па он стаде мајци више главе, 0025    Те он мајку за понуде пита: 0026    „Би ли, мајко, и шта на свијету?” 0027    А Николи мајка проговара: 0028    „Ја бих, синко, воде иза горе, 0029    „Но побачи свијетло оруже, 0030    „Е ј’ оруже твоје отровано; 0031    „Па ти иди за гору на воду, 0032    „Донеси ми воде иза горе, 0033    „Да с’ умијем и да се напијем, 0034    „Чини ми се, лакше ће ми бити.” 0035    Скочи момче од земље на ноге, 0036    И узело кондијер од злата, 0037    Па отиде момче низ планину. 0038    Благо томе, коме бог помага! 0039    Он имаше једну секу луду 0040    Милосаву од седам годинах, 0041    Николино узела оруже, 0042    И свога је брата дозивала: 0043    „Стани, Нико, живота ти мога!” 0044    Никола је секу причекао, 0045    А сестра му додаде оруже: 0046    „Држ’ оруже, не остало пусто! 0047    „Па се чувај на воду студену!” 0048    Оде Нико на воду за гору, 0049    Кад погледа на воду студену, 0050    Он угледа Влашића Радула, 0051    Па упали сјајна џефердара, 0052    Те погоди Влашића Радула, 0053    Дивно га је момче погодило, 0054    Скочише му очи на долину; 0055    Па му узе главу и оруже, 0056    А очи му у кондијер бачи, 0057    А врх очих воду зафатио, 0058    Понесе је за понуде мајци. 0059    Кад је Јана воду прифатила, 0060    Теке виђе, очи познавала, 0061    А Николи сину говорила: 0062    „Што је ово? Мајци не ходио, 0063    „Ни бољега лова уловио!” 0064    Кад то виђе дијете Никола, 0065    Од појаса сабљу извадио, 0066    Те ју пасју окинуо главу.